А учинили сте много. Дали сте Србији наду да може бити боља, уређенија и праведнија за све њене грађане. Тог 15. марта показали сте да сте мудрији и одговорнији од многих старијих од вас само са великом жељом за променама, али и са нереалним очекивањима. Нисте дозволили никакве провокације. Вучићеви плаћеници који глуме студенте, покушали да испровоцирају нападе из свог ограђеног врта. Имали су унапред до детаља разрађен сценарио, за који претпостављам ни добар део полиције није знао. И сте све брзо препознали и на време сте позвали окупљени народ да се мирно разиђе. И народ вас је послушао. Само вашом мудрошћу остало је неукаљано највеће до сада народно окупљање у историји ове наше напаћене Србије. Знам да је највећа жеља болесног диктатора била да исценира сукобе. И када је видео да му болесна жеља насиља не пролази, није могао да одслуша тишину, решио је да се освети свом народу употребивши звучни топ, или неки уређај за изазивање панике. Није искључено да ће овај бедник упитног менталног здравља можда покушати да употреби поново још гнуснија средства, јер са човеком таквог менталног склопа, никад нисте сигурни. Ја се искрено надам да је ваше досадашње деловање само једна етапа у нашем заједничком походу према слободној Србији.

Прво као наставник, дугогодишњи просветни радник, а на крају и као опозициони политичар имала сам жељу и велику потребу да вас подржим у свему што сте до сада радили. Међу вама видела сам доста својих ђака, те ми не замерите ако вас понекад назовем децом иако то више по својим годинама нисте. Заједно са мојим саборцима, дочекивали смо вас, испраћали, помагали на разне начине колико смо могли и како смо знали. Због чињенице да се бавим политиком, као опозициони народни посланик, склањала сам се свуда, нисам давала изјаве нити саопштења у вези ваших и само ваших протеста. Не због себе, него због вас. А све због тога да вас нико не би довео у везу са странком коју представљам или са неком страначком политиком.

Али, надам се да сте схватили да се у вашој борби нешто морате променити. Имате тај дуг према народу који у вама види сламку спаса и који вас је у сваком месту дочекивао као ослободиоце. Драги студенти, према нама из опозиције никакав дуг ви немате. Мене је једино страх да све ово до сада не буде само још један покушај, а ви радите како мислите да треба и шта треба. Али морате знати да испред себе имате до сада најбескрупулознију власт у историји Србије. Имате нелуде који ће све учинити само да остану на власти, јер само останак на власти њих спасава робије. За разлику од вас који сте пешачећи по Србији сејали само љубав и емпатију, они свакодневно преко својих трувачница сеју једино што умеју и знају, лаж и мржњу.

Видели сте да су спремни да организују читаво плаћено шаторино насеље у Пионирском парку, са плаћеним студентима, криминалцима и највећим олошем у Србији. Спремни су да око њих поставе два круга нерегистрованих трактора. Спремни су да довлаче бетонске коцке и цигле да их ређају по крововима зграда око Народне скупштине. Спремни су да у договорено време, искључе струју, да њихови капуљаши крену у акцију и на крају да употребе звучни топ, да би створили пометњу присутном народу. А све то време полиција, пре свега жандармерија, чува ограђене криминалце и нерегистроване тракторе. Брука и срамота за све њих. Надам се да и тамо има понеки појединац, који би због те бруке у земљу да пропадне, али нека се бар огласи. Жандармерија под хитно да скине све ознаке државе Србије са својих униформи и да их више не брка. Нека ставе заставе и значке СНС-а, односно оних које искрено чувају. Били би од њих поштеније да затраже да их СНС стави на свој платни списак, јер иначе њихова страначка каса је пунија, солвентнија од буџета Републике Србије.

Због тога, драги студенти, сматрам да треба да преиспитате своје захтеве. Подједнако ограђивање и од власти и опозиције није коректно. Морам да признам да ме помало и боли. Ваш став да не тражите смену власти није коректан, пре свега према побуњеном народу. Народ добро зна да са овом влашћу нема слободе, нити испуњења ваших захтева. То је као када очекујете да ће се осведочени лопов и лажов једног дана пробудити са сасвим новом савешћу и кренути да ухапси самог себе. Морам да вам кажем драга децо, у стварном животу то не бива. Позивате да институције почну да раде свој посао. Па како да почну да раде када их и нема.

Онај ко их је систематски растурао више од читаве деценије, да их нема ни у трагова, сада треба да им каже да коначно почну да раде свој посао. Па да је хтео да они нешто раде, он их не би ни растурао. Децо, пробудите се, институција у Србији нема, све су растурене, да камен на камену од њих није остао. Све је, децо, стављено у функцију једног човека. Све и да хоће, оне не могу да испуне ваше захтеве. Па на челу тих развалина које треба да буду институције су полуписмени партијски комесари. Од њих не можете ништа да очекујете. Ко се томе нада, лаже сам себе. А то није добро. Па зашто 15. марта готово ниједан аутобус из целе Србије није кренуо за Београд, иако су сви превозници приватне фирме? Па нису смели, све их је БИА обишла и скинула им таблице, а имали су договорене превозе. Уместо да чувају државу, чувају оног свог умоболника и своје угодне позиције. Знају они добро, да када не буде њега ту, неће ни њих ту бити. А онда одоше велике ничим заслужене плате, службени аутомобили и све друге привилегије. Битније су њима, драга децо, њихове привилегије него ви, него народ, него цела Србија. Добро знајте драга децо, таквих у Србији уопште није мало. Има их више него што ви мислите.

Не тражим ја да ви подржите опозицију, јер како се последњих година понашала, она вашу подршку и не заслужује. Руку на срце, опозиција стоји са стране, вас подржава, али вашу подршку не тражи. Не искључујем да се можда нису појавили неки нижеразредни мешетари, који су нешто покушали да ушићаре, али таквих увек има. Али, драги студенти, застаните и стратешки промислите, шта даље. Конкретизујте ваше захтеве, орочите их, али са јасним захтевом за одлазак ове однарођене власти. Са захтевом за кривичну одговорност свих који су се огрешили о закон, били они власт или опозиција. Ако нисте задовољни постојећим избором на политичкој сцени, правите нешто ново, Богу хвала, сви сте пунолетни. Правите свој покрет, своју странку, правите шта год хоћете. Правите то сами или са својим професорима у које имате највише поверења. Правите то са истакнутим личностима у Србији. Али, молим вас, направите само јасну разлику између тренутне власти и остатка Србије, укључујући и ту опозицију, односно оно мало што је још од ње остало.

Искрено се надам да се 15. марта завршила само прва етапа у вашем деловању. Да сада идете у другу конкретнију етапу, са конкретнијим захтевом за смену власти, пуни досадашњег искуства. Знајте да нисте сами. Али знајте и то да нико сам ово зло не може победити. Не можете сами ви. Не може сама опозиција. Не може сам народ, па таман да сваки дан прави народне зборове. Имамо заједничког непријатеља и само сви заједно, сви удружени можемо га победити. Све остало је беспотребно распипање енергије, које само радује ове узурпаторе наше заједничке државе. Свима нама су они отели државу, само сви заједно можемо је од њих преотети и вратити је народу. Једини миран начин да без људских жртава дођемо до отете државе је прелазна влада. Зовите је ви како хоћете, прелазна, техничка, експертска, националног спасења, народног поверења. Једини задатак треба да јој буде враћање нормалности у државу и организација првих поштених избора. Да ли ћете на њима ви учествовати, лично или бар преко својих професора у које имате поверења, одлучите сами. Али због вас и вашег досадашњег чиниња свака будућа власт у Србији знаће шта је чека ако се однароди. Поставили сте нове стандарде у политичком животу Србије. Свака нова власт у Србији треба да зна да ћете јој ви или неки други будући студенти увек дисати уз врат.

Верујем у вас и искрено се надам да ћемо наставити сви заједно, до коначне победе.

Ауторка је професорка математике и народна посланица странке Нови ДСС.