Иду чак и директори јавних и јавно-комуналних предузећа, јавних установа. Морају председници општина, градски већници, па чак и градоначелници. Неки да се одуже за дату им привилегију, а они који нису успели да се огребу за функцију, иду за солидно договорену дневницу. Ја дилему немам. Сажаљења немам. Свакоме према заслузи. Свако вас гази онолико колико му то допустите. Свако ко допусти да буде гажен и понижаван, не заслужује боље. То су заслужили странкаски функционери СНС-а, то заслужујемо и ми сви као народ. Да смо кичму имали, никад као народ у ову бедну и мизерну позицију не би ни дошли. Знам да је болно, али је истинито.

Већ пар година љута сам на професоре и остале предаваче на факултетима. Уместо да заједно са САНУ и Српском православном црквом буду светионци слободе, они су све време били заветници ћутње и неми сведоци нашег пропадања, у сваком смислу. Срозали смо се као народ у људском, моралном, интелектуалном и сваком другом смислу. За разлику од нас запослених у основним и средњим школама, који смо се годинама уназад, бунили, они су све време само ћутали, улљулјкани у солидне плате, тегле и пројекте. Ми смо се бунили и због бедних плата, али више због понижавајућег положаја, свесни да се овако више не може. Факултетски професори су понајвише криви за поплаву сумњивих факултетских диплома, по страначкој ургенцији на брзину стечених. Знали су шта се дешава са високим образовањем, али су зарад својих позиција ћутали. Да се више тако са високим образовањем не може, пре професора схватили су студенти. Видели шта је узрок највеће неправде и зла у држави и побунили се. Након тога, појединим професорима накнадно је прорaдила савест, почели су да се ослобађају и износе своје ставове. Неке и данас, четири месеца од почетка студенстке побуне и даље ћуте, а појединци, лојалисти, чак и у Ћациленд иду. Па ко је и кандидат за новог мандатара Владе Србије морао је да прође тест лојалности вођи, боравећи у том срамотном кампу. Не улазећи у његову стручност, сама чињеница да је био и одржао говор на том месту, показује да тај човек без обзира на све своје научне радове, светски признате, не може бити фактор помирења и враћање вере у независне институције у Србији. То је доказ да оно проф.др. које неко стави испред свог имена и презимена није увек гарант ни људског ни моралног интегритета човека. Руку на срце, било је и доследних и поштених факултетских предавача. Било је оних који су се често оглашавали, указивали на многе неправилности, оних који нису хтели да продају свој образ. Али, у великој мањини. Њима се искрено извињавам за горе наведена запажања. На њих се ово не односи. Морам признати да је и код нас у основним и средњим школама било ових њихових лојалиста, али у великој мањини.

Али хвала Богу, сведоци смо да се ствари полако али сигурно мењају. Поједини декани и ректор Београдског универзитета у међувремену постају државни непријатељ број један, а нема бољег доказa од тога да су на правој страни. Један од факултета који се скорије смело огласио је Шумарски факултет у Београду са својим саопштењем по питању „Пионирског парка“. Наставно-научно веће Шумарског факултета у Београду, 26. марта 2025. године обратило се јавности саопштењем и затражило заштиту „Пионирског парка“. У свом саопштењу истакли су да парк са својом изузетном просторном-амбијенталном, културно-историјском, пејзажно-архитектонском чини нераздвојиву просторно целину са осталим културним добрима. Позвали су надлежне да поступају по својим овлашћењима и заштите ово непроцењиво добро. Само још надлежни то треба и да чују, а након тога да крену и да делују. Ја се искрено надам, можда ће и кренути да раде, али највероватније чекају да прође ово прво окупљање Вучићевог Покрета за народ и државу 12. априла, па да очисте тренутно највеће ругло и извор заразе у целој Европи. Уништена је комплетна вегетација прелепог парка, само због уврнуте идеје једног човека. А након тога очистити локацију од шатора и особа које су ту биле. Намерно кажем особа, а не људи. Припремити и засадити нову траву, нове биљке, ново дрвеће. А све о трошку СНС-а. Дужни су да локацију врате у првобитно стање. Паре њима нису проблем. Када су могли оволико дуго да финансирају целокупан идиотски подухват зван Ћациленд, са свим шаторима, глумцима, храном, превозом и смештајем, могу онда да финансирају поправку оног што су беспотребно уништили. Када се заврши реконструкција, односно враћање у првобитно стање, позвати свештенике да освете овај парк. Да се помолимо Богу, да нам се оваква лудост и брука никад више у будућности не деси. А иницијатор и идејни вођа овог срамног пројекта мора и кривично да одговара.

А једног дана када ово лудило прође, многе ће госте Ћациленд бити срамота, где су били и шта су радили, без обзира да ли су и њега отишли добровољно или одведени под притиском. Искрено се надам, да ће се међу њима наћи и предложени мандатар за састав Владе Републике Србије проф.др. Ђуро Мацут.

У Крагујевцу, 08.04.2025. године
Слађана Радисављевић, наставник математике у ОШ